Dug po­tro­ša­ča pre­ma doo „Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja“ (VIK) Ko­tor iz­no­si 1,7 mi­li­o­na eura, od če­ga je gra­đa­ni du­gu­ju 1,3 mi­li­o­na eura, a prav­na li­ca 400 hi­lja­da eura, sa­op­šte­no je „Da­nu“ iz tog pred­u­ze­ća. Ka­da su u pi­ta­nju du­go­va­nja „Vo­do­vo­da“ pre­ma do­ba­vlja­či­ma, ista iz­no­se oko 350 hi­lja­da eura, od če­ga je 200 hi­lja­da eura dug pre­ma Re­gi­o­nal­nom vo­do­vo­du za vo­du pre­u­ze­tu to­kom lje­ta.
Di­rek­tor pred­u­ze­ća ing. Dra­gan Ro­ga­no­vić is­ti­če da je dug gra­đa­na i prav­nih li­ca ma­nji ne­go što je bio, naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći vi­so­kom pro­cen­tu utu­že­nja po­tro­ša­ča, dug pre­ma do­ba­vlja­či­ma se zna­čaj­no sma­njio, a gu­bi­ci vo­de su ne­što ni­ži, tre­nut­no 70 od­sto, ali se zna­čaj­ni­je, is­ti­če, ne mo­gu sma­nji­ti iz te­ku­ćeg po­slo­va­nja bez in­ve­sti­ci­o­nih ula­ga­nja i sa­na­ci­je mre­že ve­ćeg obi­ma. Kao ve­o­ma zna­čaj­no Ro­ga­no­vić na­vo­di to što je Vo­do­vod u ovoj go­di­ni ured­no iz­mi­ri­vao sve oba­ve­ze pre­ma do­ba­vlja­či­ma, uklju­ču­ju­ći i tro­ško­ve za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju.
- Uspje­li smo u ovoj go­di­ni u pot­pu­no­sti da iz­mi­ri­mo dug pre­ma „Elek­tro­pri­vre­di“, dok smo do kra­ja av­gu­sta ured­no iz­mi­ri­va­li ra­ču­ne i dug pre­ma Re­gi­o­nal­nom vo­do­vo­du iz ko­jeg smo u av­gu­stu i sep­tem­bru, ka­da su ko­tor­ska iz­vo­ri­šta bi­la za­sla­nje­na, pre­u­zi­ma­li mak­si­mal­ne ko­li­či­ne vo­de. Za­to su mje­seč­ni ra­ču­ni za pre­u­ze­tu vo­du iz­no­si­li po oko 200 hi­lja­da eura i ostao nam je da pla­ti­mo ra­čun za sep­tem­bar - sa­op­štio je Ro­ga­no­vić.
Iako su ci­je­ne vo­de vi­so­ke, ku­bik ko­šta 1,62 eura (od to­ga je vo­da 1,10 eura sa pdv-om, a ka­na­li­za­ci­ja 0,52 eura), Ko­to­ra­ni su pri­lič­no re­dov­ne pla­ti­še bu­du­ći da je pro­ce­nat na­pla­te na ni­vou od 90 od­sto.
- Ko­tor­skom „Vo­do­vo­du“ su vi­so­ki tro­ško­vi jer vo­du ne do­bi­ja­mo slo­bod­nim pa­dom. Lje­ti je ku­pu­je­mo iz Re­gi­o­nal­nog vo­do­vo­da i pre­pum­pa­va­mo je na vi­so­či­jim ko­ta­ma, ta­ko da su tro­ško­vi di­stri­bu­ci­je vo­de do kraj­njih po­tro­ša­ča sku­plji ne­go po ne­kim dru­gim vo­do­vo­di­ma ko­ji vo­du do­bi­ja­ju slo­bod­nim pa­dom. Za­to na­ša ci­je­na mo­ra bi­ti ve­ća. „Vo­do­vod“ će na­red­ne go­di­ne ima­ti do­dat­ne tro­ško­ve na osno­vu pri­hva­ta ot­pad­ne vo­de, jer će se naj­vje­ro­vat­ni­je sa op­šti­nom Ti­vat for­mi­ra­ti za­jed­nič­ko pred­u­ze­će za ga­zdo­va­nje po­stro­je­njem za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da ko­je je iz­gra­đe­no u Đu­ra­še­vi­ći­ma (in­ve­sti­ci­ja vri­jed­na 12,56 mi­li­na eura) ko­je je pu­šte­no u prob­ni rad. To zna­či da je re­al­no oče­ki­va­ti da se ci­je­na po­vi­si, ali u ovom tre­nut­ku ne mo­že­mo re­ći ko­li­ko dok ne na­pra­vi­mo ana­li­zu. Si­gur­no mo­ra do­ći do po­ve­ća­nja jer je po­stro­je­nje sku­po, ali ti­me do­bi­ja­mo pot­pu­no ure­đe­ni si­stem, zdra­vu ži­vot­nu sre­di­nu, eko­lo­ški i či­sti­ji za­liv – sma­tra Ro­ga­no­vić.
U pla­nu je re­kon­struk­ci­ja vo­do­vod­ne mre­že na vi­še lo­ka­li­te­ta u Ra­da­no­vi­ći­ma i Do­bro­ti, a za oče­ki­va­ti je, na­ja­vlju­je, da ra­do­vi poč­nu kra­jem ove go­di­ne iz tzv. fa­ze 5 kre­di­ta KFW ban­ke u vri­jed­no­sti 700 hi­lja­da eura, jer je ten­der­ska pro­ce­du­ra za­vr­še­na i če­ka se iz­bor iz­vo­đa­ča (ten­der­ski po­stu­pak se od­vi­ja u sa­rad­nji sa „Vo­da­ko­mom“).
Ka­da su u pi­ta­nju kre­dit­na za­du­že­nja pred­u­ze­ća, Ro­ga­no­vić po­ja­šnja­va da se sve in­ve­sti­ci­je re­a­li­zu­ju iz kre­dit­nog za­du­že­nja Op­šti­ne Ko­tor.
- Vo­do­vod ima sa­mo je­dan te­ku­ći kre­dit po­dig­nut 2010. go­di­ne ko­ji is­ti­če u mar­tu 2017. go­di­ne gdje je mje­seč­na ra­ta 11.500 eura i je­dan krat­ko­roč­ni kre­dit uzet u 2016. go­di­ni kod Pr­ve ban­ke gdje je na na­pla­tu ostao je­dan od dva anu­i­te­ta od 75 hi­lja­da eura u de­cem­bru mje­se­cu. Za­mje­na vo­do­mje­ra vr­ši se u kon­ti­nu­i­te­tu, mje­seč­no se ugra­di od 50 do 80, či­me se za­mje­nju­ju ne­is­prav­ni ure­đa­ji, ali i sma­nju­je broj pa­u­šal­nih po­tro­ša­ča. Pre­ko vo­do­mje­ra se na­pla­ću­je 85 po­sto utro­še­ne vo­de, a osta­tak pa­u­šal­no. Ten­den­ci­ja je da se u bu­du­ćem vre­me­nu broj pa­u­šal­ne na­pla­te sma­nji na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru- ka­že Ro­ga­no­vić ko­ji od te­ku­ćih ra­do­va ko­je Vo­do­vod iz­vo­di iz­dva­ja re­kon­struk­ci­ju 500 me­ta­ra cje­vo­vo­da u Ri­snu, i te­ku­će odr­ža­va­nje na po­prav­ci kva­ro­va.
Iz do­na­ci­je KFW ban­ke, za­vr­ša­va se iz­ra­da Stu­di­je ana­li­ze sta­nja ko­tor­skog vo­dvod­nog i ka­na­li­za­ci­o­nog si­ste­ma ko­ja će ob­u­hva­ti­ti pro­ble­ma­tič­ne tač­ke na osno­vu ko­je će, ka­ko ka­že Ro­ga­no­vić, mo­ći da se pla­ni­ra­ju zo­ne za sa­na­ci­ju i re­kon­struk­ci­ju, po­treb­ni ra­do­vi i di­na­mi­ka, a sve u ci­lju sma­nje­nja gu­bi­ta­ka vo­de, op­ti­mi­za­ci­je ra­da si­ste­ma, nje­go­ve po­di­je­le u vi­sin­ske zo­ne itd.
B.M.


Ka­na­li­za­ci­o­ni si­stem funk­ci­o­ni­še bez pro­ble­ma

Ka­da je u pi­ta­nju ka­na­li­za­ci­o­ni si­stem ko­ji je se­pa­rat­ni, to jest at­mos­fer­ske vo­de i fe­kal­ne su odvo­je­ne, Ro­ga­no­vić tvr­di da on ured­no funk­ci­o­ni­še.
-Si­stem je iz­gra­đen od Ka­va­li­na u Do­bro­ti, do ho­te­la „Splen­di­do“ na Prč­nju, i naj­ve­ći dio po­tro­ša­ča je spo­jen. Bu­du­ća fa­za iz­grad­nje si­ste­ma od­no­si se na dio op­šti­ne od Pr­ča­nja pre­ma Sto­li­vu, Pe­rast, Ri­san, Ora­ho­vac i Lju­ta - is­ti­če Ro­ga­no­vić.


Se­kun­dar­ne mre­že 300 km

Glav­ni cje­vo­vo­di u Ko­to­ru su, pre­ci­zi­ra teh­nič­ki di­rek­tor pred­u­ze­ća ing. Ve­li­mir Dra­gić, du­gač­ki pre­ko 145 ki­lo­me­ta­ra, dok du­ži­na se­kun­dar­ne mre­že iz­no­si pre­ko 300 ki­lo­me­ta­ra. Od 2012. go­di­ne „Vo­do­vod“ ra­di na osa­vre­me­nji­va­nju si­ste­ma, pa je u tom ci­lju iz­ra­đen GIS (ka­ta­star pod­zem­nih in­sta­la­ci­ja) vo­do­vo­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že (glav­na vo­do­vod­na mre­ža ucr­ta­na je u GIS), a ra­di se i na pro­ši­re­nju SKA­DA si­ste­ma (da­ljin­ski nad­zor pra­će­nja i upra­vlja­nja si­ste­mom), či­me ras­po­la­že ma­li broj vo­do­vod­nih pred­u­ze­ća u Cr­noj Go­ri.